Orban vraća mađarsku industriju Mađarima

Mađarska je vrlo brzo shvatila da strana ulaganja u bankarski sektor eliminišu monetarni suverenitet jedne države i da od stranih direktnih investicija uopšte država na duži rok ima više štete nego koristi u mnogim slučajevima. Otuda i odluka Orbanove vlade da ograniči i oteža poslovanje stranim kompanijama. To za Sputnjik kaže ekonomista Bojan Dimitrijević, komentarišući pisanje „Špigla“ da se jedan broj nemačkih kompanija više ne oseća "dobrodošlo" u Mađarskoj. Nemački list je konstatovao da vlada Viktora Orbana nastoji da stvori nacionalne „teškaše“ u određenim sektorima tako što ograničava i otežava delovanje stranih kompanija. Orbanove prepreke za strane kompanije Nakon Orbanove ocene da se veći deo mađarske industrije mora naći u mađarskim rukama, zakonodavci u Budimpešti su doneli niz propisa koji su otežali poslovanje stranih kompanija koje su sputane birokratskim ograničenjima i uslovima. Zahvaljujući njima, dobili su ponude za preuzimanje dela vlasništva od mađarskih preduzetnika. Mađarska koja je svojevremeno svoje banke prepustila strancima je najznačajnije iz njihovih ruku povratila i više od 50 odsto njih je sada u mađarskom vlasništvu, čime je omogućila vođenje suverene monetarne politike.

„Kada krenete u tu suverenističku priču, ona po svemu sudeći mora da ide do kraja i mora da bude dosledna. To znači da vi vrlo brzo shvatite da priča sa stranim direktnim investicijama (SDI) i stranim kapitalom ima ozbiljna ograničenja koja se već u srednjem ili u dužem roku ispoljavaju i da ona ne samo da smanjuju suverenitet nego, po svemu sudeći, imaju i negativne ekonomske efekte“, kaže nekadašnji profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, dr Dimitrijević.

Više štete nego koristi On objašnjava zašto se u roku od deset godina, ako ne i pre, pokazuje da država od SDI ima više štete nego koristi i zbog čega pokušava da ih se oslobodi.

Mađarski premijer Viktor Orban Strane investicije u suštini znače transfer profita i kapitala izvan zemlje i ne donose neke velike efekte u pogledu tehnologija, znanja, nou hau (know how) tržišta. Kada isisaju sve koristi iz jedne zemlje stranci odlaze na neku novu destinaciju koja im opet daje sve moguće pogodnosti i gledaju da ostvare nove koristi, kaže on. Naš sagovornik ističe da SDI, pogotovo u uslovima krize, pokazuju svoja ograničenja. „Kad nastupi kriza, vi preko SDI pokrivate manjak u bilansu tekućih transakcija. I to sve funkcioniše ako su uslovi poslovanja regularni. Kada, međutim, jednoj zemlji budu uvedene sankcije, pogotovo ako je manja ekonomija, onda nagli prekid SDI predstavlja strahovit udar na bilans tekućih transakcija jer vi više ne možete da uzimate ni kredite, ni strane investicije. Jedini način na koji vi možete da pokrivate taj manjak je smanjivanjem deviznih rezervi“, precizirao je Dimitrijević. Ovaj ekonomista dalje objašnjava da smanjivanje deviznih rezervi čini nestabilnim devizni kurs i onda se vrlo lako nađete u finansijskoj krizi kao što je bila ona iz 1997. koja je pogodila nekoliko vrlo prosperitetnih zemalja Dalekog istoka. Domaća ulaganja najviše podstiču

„Koja god zemlja drži do svog političkog i ekonomskog suvereniteta ona shvata da pre ili kasnije mora da napusti taj koncept dominacije SDI, a da se pretežno osloni na razvoj domaćih investicija. Ono što je bilo južnokorejsko privredno čudo, kinesko privredno čudo, singapursko, pokazuje zapravo da najveći podstrek razvoju nisu imale SDI nego domaće investicije“, ističe on.

To, kako kaže, pre svega podrazumeva ulaganja u neke faktore kao što su obrazovanje, istraživanje, razvoj, podrška preduzetništvu. Verovatno je Mađarska na tragu te ideje, dodaje on, ukazujući, međutim, da prelazak privrede sa inostranih na domaće preduzetnike nije moguć preko noći, jer bi to stvorilo negativne šokove. Korak po korak i strategija razvoja „To je proces. Ako imate razumno, racionalno političko rukovodstvo vi možete da balansirate, da postepeno menjate model, da u istoj meri u kojoj podstičete strance, podstičete i domaće preduzetnike i da postepeno veću ulogu dajete domaćim preduzetnicima i domaćim investicijama u odnosu na strane“, ističe Dimitrijević. To je proces koji se, kako kaže, odvija korak po korak i bitno je da država koja zna šta hoće donese strategiju privrednog razvoja. „U strategiji privrednog razvoja definisaće prioritete, prioritetne privredne grane u skladu sa svojim konkurentskim i komparativnim prednostima i onda će postepeno podsticati te privredne grane planski, sistematski. U Japanu je najmoćnije ministarstvo bilo ono za privredni razvoj i planiranje. Ono je odigralo ključnu ulogu u sistematskom industrijskom razvoju Japana i tom privrednom čudu koje je od pedesetih do devedesetih godina prošlog veka Japan postigao“, napominje naš sagovornik. Mađari već „cementirali“ građevince Uz to, moraju da postoje konkretni instrumenti koji će podsticati određene privredne grane, ističe naš sagovornik, jer će država nekima davati prednost i sprečavati strance da ulažu u one koje ona smatra „svojim“, kaže on izvor: sputnikportal.rs