Kijevsko-pečerska lavra je jedna od velikih pravoslavnih svetinja, a osim pravoslavnih crkava, manastira i muzeja, poznata je i po katakombama u kojima se nalaze mošti mnogih svetih podvižnika, među kojima su Nestor Letopisac i monaha-ratnik Ilja Muromec. Ove mošti, kako kažu sagovornici, predstavljaju pravo duhovno blago celog pravoslavnog sveta.
Kijevsko-pečerska lavra je jedna od glavnih pravoslavnih svetinja i jedan od najstarijih manastira iz vremena Kijevske Rusije, objašnjava za Sputnjik protojerej Aleksandar Timofejev, doktor teologije, rukovodilac odeljenja za proučavanje Biblije na Moskovskoj bogoslovskoj akademiji i viši naučni saradnik Centra za paleoetnološka istraživanja.
„Kijevsko-pečerska lavra osnovana je 1051. godine u vreme vladavine Jaroslava Mudrog. Lavru je osnovao Antonije Kijevsko-Pečerski. On je imao učenika Teodosija. I njih dvojica se poštuju kao osnivači lavre“, navodi sagovornik Sputnjika.
Slovenski Jerusalim
Prema rečima Jelene Osipove, doktora filologije, vanrednog profesora Katedre za slovensku filologiju na Pravoslavnom univerzitetu „Svetog Tihona“, Kijevsko-pečerska lavra je „slovenski Jerusalim i velika pravoslavna svetinja“ koja je veoma značajna i za istorijsku Rusiju.
„Lavra je bila najvažniji centar duhovnog prosvećenja južnih Slovena. Ovde su u 19. veku studirali, između ostalog, i mnogi istaknuti teolozi i podvižnici Srpske pravoslavne crkve. Među njima su protojerej Simeon Daibabski, protojerej Stevan Dimitrijević (prvi dekan Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta u Beogradu), episkop Nikodim (Milaš), duhovnik Dositej (Vasič) i mnogi drugi“, objašnjava naša sagovornica.
Osipova napominje da su pokušaji zauzimanja Kijevsko-pečerske lavre poznati još od vremena mongolske invazije pa sve do ovih današnjih događaja.
„Međutim, znamo da je sudbina bogoboraca nezavidna. I zbog toga želimo da se nadamo da će sadašnja iskušenja samo doprineti slavi ovog svetog manastira, pomirenju i spasenju naše trojedine Rusije“, kaže Osipova.
Pogled na Trapezni hram
Šta se nalazi na teritoriji lavre
Što se tiče Kijevsko-pečerska lavre, ova velika svetinja nalazi se u centru Kijeva, na živopisnom mestu – na obali reke Dnjepar. Njena teritorija zauzima više od dvadeset hektara. U okviru nje rade Kijevska bogoslovija, Kijevska bogoslovska akademija i rezidencija poglavara Ukrajinske pravoslavne crkve (UPC), koja je samoupravna u sastavu Moskovske patrijaršije.
Teritorija ove svetinje podeljena je na dva dela: Donju i Gornju lavru. U Donjoj lavri nalazi se kompleks katakombi i funkcionalni manastir u kom živi više od dvesta monaha, dok je u Gornjoj Lavri Nacionalni istorijski i kulturni rezervat i glavni hramovi – Uspenska katedrala i Refektorska crkva.
Međutim, od 2013. godine Donju lavru (u vreme kada je predsednik Ukrajine bio Viktor Janukovič) koristila je Ukrajinska pravoslavna crkva (UPC), dok je Gornja lavra pripadala resoru Ministarstva kulture Ukrajine. Pored toga, UPC je uzela u zakup od istorijsko-kulturnog rezervata Uspenski sabor i Trapezni hram. Krajem 2022. sa UPC je prestao da važi ugovor o zakupu Uspenskog sabornog hrama, a crkva nije mogla da ga obnovi. Posle mesec dana, raskolnička Pravoslavna crkva Ukrajine (PCU) je dobila zvaničnu dozvolu da prvi put održava božićne službe u Uspenskom Sabornom hramu.
Mošti svetaca – duhovno blago pravoslavnog sveta
Osim pravoslavnih crkava, manastira i muzeja, Kijevsko-pečerska lavra poznata je i po katakombama koje su pre skoro hiljadu godina iskopali prvi podvižnici hrišćanstva u Rusiji. Ove katakombe smatraju se jednom od najvećih svetinja pravoslavlja. Prema rečima Osipove, u njima se nalaze mošti svetih podvižnika koje „predstavljaju pravi duhovni i istorijski značaj Kijevsko-pečerske lavre“, odnosno, „pravo duhovno blago celog pravoslavnog sveta“.
Što se tiče samih katakombi, one se dele na Bliže i Dalje. One dalje iskopane su na dubini od dvadeset metara. One se nazivaju i Teodosijevim - u čast igumana Teodosija, jednog od osnivača Lavre u 11. veku. Ukupna dužina hodnika ovih pećina dostiže 292 metra. Međutim, Bliže katakombe su iskopane na dubini od pet do deset metara. Ranije su ove katakombe bile monaške ćelije. I ukupna dužina njihovih hodnika je oko 400 metara.
Prema rečima Osipove, u ovim katakombama nalaze se mošti mnogih koji su svojim vrlinama proslavili Boga, pobedili zemaljske strasti i pomogli svima koji su im se iskreno obraćali za pomoć.
„U Bližim katakombama nalaze se mošti Svetog Nestora Letopisca i monaha-ratnika Ilje Muromca. U Daljim katakombama lavre počivaju mošti četrdeset i pet svetih, dok u Bližim počivaju mošti sedamdeset i tri svetitelja, kao i mošti manje poznatih podvižnika i branilaca lavre u teškim vremenima. Oni ljudi koji su posetili njihove svete mošti verovatno nikada neće moći da zaborave ovo sveto mesto“, naglašava sagovornica Sputnjika.
Osim ovih moštiju, prema rečima Osipove, u Daljim katakombama nalaze se mošti i moskovskog mitropolita Vladimira (Bogojavljenskog) koji je sagradio glavnu zgradu pravoslavnog univerziteta „Svetog Tihona“, za potrebe duhovnog prosvećenja.
„Potom je bio mitropolit kijevski, gde je 1918. postradao za Hrista. Njegove čestite mošti počivaju danas u Daljim katakombama Kijevo-Pečerske lavre“, objašnjava sagovornica.
Međutim, u ovim katakombama, kako kaže Timofejev, ne nalaze se mošti samo ruskih svetaca, nego i svetaca različitih nacionalnosti. I ove katakombe, prema njegovim rečima, bez ikakve dozvole mogu posetiti obični civili.
„U katakombama postoji i nekoliko podzemnih hramova. U njima se redovno služi liturgija. Kada sam posetio ovo mesto, sećam se da je bilo mnogo ljudi. Zaista je bilo teško disati. Međutim, veoma je prijatno nalaziti se u ovim katakombama. Ja sam imao osećaj da želim da ostanem da živim ovde iz razloga što je ovo mesto toliko obasjano molitvama svetih. U katakombama osećaš takvo smirenje i blagodat Božiju, božansko prisustvo, da ne želiš nigde da ideš. I mnogi ljudi provode tu sate i ne žele nigde da idu“, objašnjava sagovornik Sputnjika.
Mnoge legende vezane za lavru
Za Kijevsko-pečersku lavru vezane su i mnoge legende. Jednu od njih ispričala je ovih dana ruska glumica Jana Poplavska.
„Kada su Nemci zauzeli Kijev tokom Drugog svetskog rata, nemački komandant grada je poželeo da poseti svetski poznate katakombe Kijevo-pečerske lavre. Za to su našli vodiča – monaha, nekadašnjeg žitelja ovog manastira. Obilazak je počeo od Bližih katakombi“, napisala je ona na svom telegramu kanalu.
Poplavska je podsetila da u to vreme mošti nisu bile zatvorene.
„Kod Svetog Spiridona Prosfornika, koji se upokojio pre 800 godina, komandant je zastao i upitao od čega su ove mošti. Monah je počeo da objašnjava da su to tela ljudi koji su se svojim svetim životom zaslužili besmrtnost. Komandant je uzeo pištolj i drškom snažno udario Svetog Spiridona po ruci. Suva i potamnela koža pukla je na zglobu, a krv je šiknula iz rane. On je užasnut pobegao iz pećine“, napisala je glumica na društvenoj mreži.
Коментари
Постави коментар