Amerika ne može bez ruskog uranijuma

Eventualna zabrana uvoza obogaćenog ruskog uranijuma u SAD snažno bi pogodila ekonomiju američke nuklearne industrije i to bi moglo dovesti do gašenja američkih nuklearnih elektrana, a samim tim i do naglog skoka cene struje, što će pogoditi potrošače, a i privredu te zemlje. Istovremeno, to bi se negativno odrazilo i na američku vojnu industriju i proizvodnju nuklearnog oružja. Pre svega, SAD bi mogle da se suoče sa problemima u radu reaktora. Osim toga, mnogi reaktori u SAD i EU proizvedeni su u Rusiji koja im isporučuje i komponente, pa bi mnoge nuklerne elektrane bile prinuđene da obustave rad.

Konkretno, Rusija pokriva 20 odsto američkih potreba za obogaćenim uranijumom. Dakle, to znači gubitak od 20 odsto proizvodnje, precizira Aleksandar Uvarov, ruski stručnjak za nuklearnu energetiku, komentarišući najave sedmorice američkih senatora iz redova demokrata i republikanaca da je američka nuklearna industrija spremna da se odrekne ruskog uranijuma. Uvarov kaže da je takav korak nemoguć u narednim godinama, jer bi to Ameriku debelo koštalo. Obogaćeni uranijum iznad 90 odsto može da se koristi u nuklearnom oružju. Generalno, zapadne zemlje na čelu sa SAD, zavise od sirovina iz Rusije, između ostalog i od uranijuma. Da bi SAD proizvele novo oružje – rakete, bombe i slično - potreban im je obogaćeni uranijum, a oni ga nemaju tj. nemaju svoju tehnologiju za obogaćivanje uranijuma, niti potrebne fabrike i stručnjake. „Prvo da razjasnimo jednu stvar, jer često dolazi do zabune - ovde se ne radi o prirodnom uranijumu. Prirodni uranijum je onaj koji se kopa iz zemlje, a ovde je reč o obogaćenom uranijumu, koji je visokotehnološki proizvod. Prirodni uranijum se kopa u različitim zemljama sveta, pa ako zabranite uvoz uranijuma iz jedne zemlje, možete ga nabaviti od druge. Ali, poenta je u tome što mi u Ameriku ne isporučujemo prirodni uranijum, već tehnološki proizvod - obogaćeni uranijum. Dakle, problem je u sledećem - u svetu postoje samo tri komercijalna dobavljača obogaćenog uranijuma, a taj obogaćeni uranijum je osnova za nuklearno gorivo“, objašnjava Uvarov. Jedan od tri proizvođača obogaćenog uranijuma je ruska državna kompanija „Rosatom“, a druge dve su evropske kompanije – „Orano“ koja je u vlasništvu Fracuske i „Urenko grupa“ koja je u vlasništvu Holandije, Velike Britanije i Nemačke. „Dakle, ako se sa tržišta ukloni jedan od tri dobavljača to će izazvati ozbiljnu krizu tj. nastupiće ‘oluja’. Zbog toga se američka nuklearna industrija protivi uvođenju takvih zabrana, jer zavise od naših isporuka“, kaže ekspert.

Američka nuklearna industrija protiv američkih političara U SAD ne postoji proizvodnja ili prerada uranijuma, iako je nekoliko kompanija nagovestilo da bi želele da obnove domaću proizvodnju u Teksasu ili Vajomingu, tako da se američka energetska industrija u velikoj meri oslanja na Rusiju i njene saveznike Kazahstan i Uzbekistan i to za otprilike polovinu uranijuma kojim pokreće svoje nuklearne elektrane. Zbog toga ova grana američke energetike nastupa protiv takvih zabrana i lobira kod Bele kuće da ne zabrani uvoz uranijuma iz Rusije uprkos sukobu u Ukrajini. Osim toga, Amerikanci ne mogu da računaju na evropske proizvođače, jer Evropljani ne mogu brzo da povećaju proizvodnju obogaćenog uranijuma. Da bi to uradili, biće im potrebno najmanje pet godina. Za to im je potrebno mnogo novca i stručnog kadra, ističe Uvarov. „Sve priče o tome da bi Amerika htela da uvede takav zakon traju već duže vreme, započeli su i pre početka ruske specijalne vojne operacije, čak i pre Krima. Samim tim, čini mi se, da nikakva zabrana na kraju neće biti usvojena. Čak i ako nacrt zakona bude usvojen, uz njega će najverovatnije biti priložen ceo spisak izuzetaka. To jest, možda krenu tim putem da bi zadovoljili želju političara, a s druge strane, gledaće da to ne dotakne nuklearnu industriju“, kaže ekspert. Dok Amerika gubi, Rusija profitira Američki senatori su dali na razmatranje relevantan zakon o zabrani uvoza ruskog uranijuma. Senator Džon Baraso rekao je da SAD mogu da povećaju sopstvenu proizvodnju uranijuma i da treba iskoristiti resurse Vajominga. On smatra da je neophodno ukloniti sa američkog tržišta „svu rusku energetiku, uključujući uranijum”. Prema njegovim rečima, predloženi nacrt zakona trebalo bi da ojača nacionalnu bezbednost SAD i da Rusiji uskrati prihode koji bi mogli da budu usmereni na specijalnu vojnu operaciju u Ukrajini, dok senator Džo Mančin veruje da će ovaj predlog učiniti američke energetske kompanije nezavisnim od ruskog nuklearnog goriva. Rusija će, s druge strane, lako naći nove kupce, jer se nuklearne elektrane i dalje grade u mnogim zemljama sveta. Komercijalni interesi „Rosatoma“ se u poslednjih desetak godina pomeraju ka Aziji, gde je atomska energetika u razvoju i sada ka Africi. Čak i ako „Rosatom“ bude potpuno potpisnut sa američkog tržišta neće pretrpeti velike gubitke, brzo će prestrojiti na ova druga tržišta, dodao je ekspert. „Američko tržište umire. Veoma je veliko, ali nema perspektive, dok azijsko tržište ima ogromnu perspektivu, jer tamo postoje gigantski planovi za izgradnju i čini mi se da će na kraju ‘Rosatom’, dugoročno posmatrano, pobediti“, dodaje je Uvarov. izvor: sputnikportal.rs