Vasevestii

Istražni komitet Rusije pokrenuo je krivični postupak protiv tužioca i sudija Međunarodnog krivičnog suda, koji je prošle nedelje izdao „nalog za hapšenje“ lidera Rusije Vladimira Putina. „Istražni komitet Rusije je pokrenuo krivični postupak protiv tužioca Međunarodnog krivičnog suda Karima Ahmada Hana, sudija Međunarodnog krivičnog suda Tomoko Akanea, Rozario Salvadora Aitala i Serhija Herardo Ugaljde Godinesa“, navodi se u saopštenju. Istražni komitet je naveo da je krivično gonjenje predsednika Rusije i dečjeg ombudsmana nezakonito, pošto nema osnova za krivičnu odgovornost. Pretpretresno veće Međunarodnog krivičnog suda u Hagu, čiju nadležnost Rusija ne priznaje, ranije je izdalo „naloge za hapšenje“ predsednika Rusije Vladimira Putina i dečjeg ombudsmana Marije Lavov-Belove, navodi se u saopštenju objavljenom na sajtu organizacije. Sud je u saopštenju naveo da je Putin „navodno odgovoran za ratni zločin protivpravne deportacije stanovništva (dece) i protivpravnog pres

Jedan od lidera Pokreta Evropa sad Jakov Milatović ide u drugi krug predsedničkih izbora u Crnoj Gori sa osvojenih oko 29 odsto glasova i ima velike šanse da 2. aprila u političku penziju pošalje Mila Đukanovića koji je tri decenije vladao u Crnoj Gori. Pozdravite “budućeg predsednika Crne Gore” – tako je najavljeno obraćanje Milatovića u izbornom štabu Pokreta Evropa sad nakon što su rezultati pokazali da on ulazi u drugi krug, dok je on ocenio: Ovo je pobeda svih nas. Nekadašnji ministar ekonomskog razvoja u vladi Zdravka Krivokapića rođen je 1986. godine u Staroj Varoši u Podgorici, gde je završio osnovnu školu i Gimnaziju Slobodan Škerović sa diplomom Luča. Student generacije Diplomirao je na Ekonomskom fakultetu Univerziteta Crne Gore, sa prosečnom ocenom 10 i bio je student generacije. Dobitnik je brojnih domaćih priznanja od Ministarstva prosvete, Univerziteta Crne Gore, Ministarstva spoljnih poslova i drugih, kao i inostranih stipendija. Proveo je jednu studij

Predstavnici službi za sprovođenje zakona sastali su u sedištu njujorške policije na Menhetnu kako bi razgovarali o mogućoj optužnici protiv bivšeg američkog predsednika Donalda Trampa, na osnovu optužbi za davanje novca porno zvezdi Stormi Danijels pred predsedničke izbore 2016. Podizanje optužnice očekuje se večeras ili u sredu, objavio je američki „Politiko“ pozivajući se na tri neimenovana izvora uključena u slučaj. „Razgovarali smo o tome kako da privedemo Trampa, odluka još nije doneta“, rekao je jedan od izvora. Na sastanku u štabu njujorške policije, pored predstavnika tog odeljenja, prisustvovali su predstavnici američke tajne službe, sudski službenici i zvaničnici iz Kancelarije okružnog tužioca Menhetna Alvina Brega. Kancelarija okružnog tužioca Menhetna Alvina Brega istražuje tajnu isplatu od 130.000 dolara koju je navodno izvršio Majkl Koen, Trampov bivši advokat, porno zvezdi Stormi Danijels kako bi je podmitio da ne objavljuje detalje navodne njene i Trampove lju

Optužnica protiv predsednika Rusije Vladimira Putina predstavlja sumrak međunarodnog krivičnog prava, ocenjeno je na okruglom stolu „Međunarodno-pravni aspekti odluke međunarodnog krivičnog suda u Hagu za pokretanje postupka protiv predsednika Ruske Federacije Vladimira Vladimiroviča Putina“, održanom u Ruskom domu. Pretpretresno veće Međunarodnog krivičnog suda u Hagu, čiju nadležnost Rusija ne priznaje, izdalo je 17. marta „naloge za hapšenje“ predsednika Rusije Vladimira Putina i dečjeg ombudsmana Marije Lavov-Belove. Pritisak na zemlje koje podržavaju Rusiju Predsednik Centra za obnovu međunarodnog prava, advokat Goran Petronijević ocenio je da je nalog za hapšenje Putina još jedna od ogromnih zloupotreba tog suda. To je diskreditovalo međunarodni krivični sud i njegove odluke i zato prisustvujemo izvrtanju naglavačke pravila, a ovo što se dešava nije pritisak na Rusiju nego na zemlje koje je podržavaju. On je podsetio da je zaštita i izmeštanje civila iz zone borben

O poseti kineskog predsednika Si Đinpinga Rusiji, kineski mediji izveštavaju sa neuobičajeno otvorenom srdačnošću i optimizmom. takođe i sa velikim očekivanjima, čak i kada se radi o najneizvesnijem delu eventualnih rezultata posete – pitanju pregovora o ukrajinskoj krizi. U kineskim medijima o Sijevoj poseti Moskvi može se naći jako puno tekstova, kako u formi komentara, kako i sa lica mesta – dosta kineskih medijskih ekipa stiglo je u Moskvu pre Si Đinpinga, navodi dugogodišnji spoljnopolitički urednik u agenciji Tanjug Borislav Korkodelović. Rusija i Kina – najznačajniji prijatelji među velikim silama U njihovom izveštavanju i razgovorima sa običnim građanima Moskve, kineski mediji prenose da Rusi ne kriju prijateljstvo prema Kini i da gaje očekivanja da će to prijateljstvo biti stalno unapređivano. „Tu se treba podsetiti da je u toku proteklih godinu i više dana, ali i poslednjih godina uopšte, u svim anketama koje su radili i ruski, i kineski istraživači pokazivan vi

Veoma mi je drago da, na poziv predsednika Vladimira Putina, ponovo dođem u državnu posetu našem bliskom susedu. U ime kineske vlade i naroda izražavam iskrene pozdrave i najbolje želje vladi i narodu Rusije, navodi se u pisanoj izjavi predsednika Kine Si Đinpinga, koja je objavljena nakon njegovog dolaska u Moskvu. "Kina i Rusija su dobri susedi i pouzdani partneri, povezani planinama i rekama. Pre deset godina, tokom moje prve posete Ruskoj Federaciji kao predsednika Narodne Republike Kine, predsednik Vladimir Putin i ja smo otvorili novu stranicu u sveobuhvatnom razvoju kinesko-ruskih odnosa. Tokom ovih 10 godina bilateralne veze su jačane i razvijane na bazi nesvrstanosti, nekonfrontacije i nisu usmereni protiv trećih država - stvoren je novi model međudržavnih odnosa u duhu međusobnog poštovanja, miroljubivog suživota i uzajamno korisne saradnje"", istakao je kineski lider. za video kliknite ovde Po njegovim rečima, političko međusobno pov

Bela kuća i Kongres SAD su usvojili petogodišnji plan za „klimatske intervencije“ kojim se predviđa stvaranje tehnologija za upravljanje klimom. Naučnici se protive tom procesu, a eksperti za bezbednost upozoravaju da će se, ako ih jedna zemlja i praktično primeni, stvoriti mogućnost za izbijanje klimatskog rata. Klima je na strani Rusije U dokumentu koji je objavljen na sajtu Bele kuće navodi se da je cilj programa „stvaranje naučne osnove upravljanja solarnom radijacijom u cilju stvaranja kratkoročnih klimatskih rizika“. Na taj način u Sjedinjenim Američkim Državama žele da se bore protiv poljoprivredne dominacije Rusije. U američkom Nacionalnom savetu za razvoj smatraju da je to „problem nacionalne bezbednosti koja je potcenjena kao politička pretnja“. Eksperti navode da je poljoprivreda najugroženija grana američke ekonomije, jer je pod velikim uticajem klimatskih promena. Zbog vrućine, suše i pogoršanja kvaliteta tla površina obradivog zemljišta se smanjuje svake godi

Протекле ноћи опљачкана је кућа српске породице Митић из Лепљег Села, код Грачанице, рекла је вечерас за Тањуг Драгица Митић чија је кућа опљачкана. Пљачка се, према њеним речима, догодила у суботу између 18 и 20 часова, када породица није била код куће. “Ушли су кроз прозор, направили преметачину. Узели су три лаптопа, ручне сатове мушке и женске вредности негде око 1.500 евра и накит у вредности око 1.000 евра, као и нешто ситно од новца”, рекла је Драгица Митић, додајући да су припадници косовске полиције извршили увиђај и узели отиске и да јој је потврђено да је истрага у току. Пљачке српских кућа на Косову и Метохији све су учесталије, а у последњих десетак дана опљачкана је кућа породице Мирић из Батуса, код Косова Поља и Недељковић из Преоца.

U Crnoj Gori su danas održani izbori za predsednika, na kojima je pravo glasa imalo više od 542 hiljade građana. U trci je sedam kandidata. Birališta su otvorena u 7 časova, a zatvorena u 20 sati. Na izborima učestvuju kandidati Demokratske partije socijalista Milo Đukanović, Demokratskog fronta Andrija Mandić, Demokrata Aleksa Bečić i Ujedinjene Crne Gore Goran Danilović. Kandidati za predsednika države su i jedan od lidera Pokreta Evropa sad Jakov Milatović, poslanik Socijaldemokratske partije Draginja Vuksanović Stanković i influenser Jovan Radulović Jodžir. Glasačko pravo na predsedničkim izborima ima 542.154 građana. Najviše birača je u Podgorici — 143.608, a najmanje u Šavniku — 1.777. Rezultati na osnovu 40% obrađenog uzorka Đukanović: 41% Milatović: 25% Mandić: 19% Radulović: 1% Bečić: 11% Danilović: 1% Vuksanović-Stanković: 4%

Eventualna zabrana uvoza obogaćenog ruskog uranijuma u SAD snažno bi pogodila ekonomiju američke nuklearne industrije i to bi moglo dovesti do gašenja američkih nuklearnih elektrana, a samim tim i do naglog skoka cene struje, što će pogoditi potrošače, a i privredu te zemlje. Istovremeno, to bi se negativno odrazilo i na američku vojnu industriju i proizvodnju nuklearnog oružja. Pre svega, SAD bi mogle da se suoče sa problemima u radu reaktora. Osim toga, mnogi reaktori u SAD i EU proizvedeni su u Rusiji koja im isporučuje i komponente, pa bi mnoge nuklerne elektrane bile prinuđene da obustave rad. Konkretno, Rusija pokriva 20 odsto američkih potreba za obogaćenim uranijumom. Dakle, to znači gubitak od 20 odsto proizvodnje, precizira Aleksandar Uvarov, ruski stručnjak za nuklearnu energetiku, komentarišući najave sedmorice američkih senatora iz redova demokrata i republikanaca da je američka nuklearna industrija spremna da se odrekne ruskog uranijum

Sjedinjene Države mogle bi da prebace teroriste iz Sirije u Ukrajinu da se bore na strani Kijeva jer tamo ponestaje ljudi za borbu protiv Rusije - sve je više Ukrajinaca koji neće da ratuju protiv bratskog ruskog naroda, kažu za Sputnjik ruski eksperti. Predsednik Sirije Bašar Asad u intervjuu za Sputnjik upozorio je da, iako Damask nema dokaze, potpuno je očekivano da Vašington može da prebaci sirijske teroriste u Ukrajinu radi konfrontacije sa Rusijom. Pripremali teroriste u bazi El Tanf Prema njegovim rečima, vlasti Sirije raspolažu informacijama da su SAD pripremale teroriste na teritoriji vojne baze El Tanf. On je dodao da je nesumnjivo da se na području ove baze nalazi teroristički kamp u kom se nalazi na tesetine hiljada terorista sa porodicama. Sirijski predsednik se osvrnuo i na činjenicu da Zapad naoružava sirijske militante, istakavši da se to veoma aktivno odvija i da krijumčarenje i preprodaja zapadnog oružja iz Ukrajine, u tom kontekstu

Ruski predsednik Vladimir Putin, komentarišući akcije Oružanih snaga Ukrajine, koje su minirali bolničke objekte u Marijupolju, rekao je da „normalni ljudi to ne rade“. Šef ruske države je obišao grad u pratnji potpredsednika vlade Marata Husnulina i izvršio inspekciju, između ostalog, novih stambenih naselja. Husnulin je rekao predsedniku da je nakon oslobođenja grada, po njegovom nalogu, posetio bolnicu, gde su se u to vreme nalazili ranjenici i izbeglice. Vicepremijer je rekao da su ukrajinske trupe bile minirali čak i leševe kako ih ne bi mogli ukloniti, pa i medicinske aparate. „Sva medicinska sredstva i oprema – sve je bilo minirano“, naglasio je on. Predsednik Rusije Vladimir Putin boravio je u radnoj poseti Marijupolju. Kako je saopštila pres služba Kremlja, šef države je izvršio inspekciju nekoliko objekata u gradu i razgovarao sa lokalnim stanovništvom.

У Црној Гори одржавају се избори за председника, на којима право гласа има више од 542 хиљаде грађана. У трци је седам кандидата. Биралишта су отворена у 7 часова, а затварају се у 20 сати. На изборима учествују кандидати Демократске партије социјалиста Мило Ђукановић, Демократског фронта Андрија Мандић, Демократа Алекса Бечић и Уједињене Црне Горе Горан Даниловић. Кандидати за председника државе су и један од лидера Покрета Европа сад Јаков Милатовић, посланик Социјалдемократске партије Драгиња Вуксановић Станковић и инфлуенсер Јован Радуловић Јоџир. Гласачко право на председничким изборима има 542.154 грађана. Највише бирача је у Подгорици — 143.608, а најмање у Шавнику — 1.777.

Кад год нам се учини да су западни центри моћи испуцали сав репертоар суманутих и шизофрених идеја они нас изненаде. Мало им је што су један словенски народ нахушкали на други, пустили с ланца псе рата, а своју војну индустрију упрегли да ради пуном паром зарађујући хиљаде милијарди долара на крви разнетих и обогаљених на истоку Европе, потхрањивали нацизам демонизујући истовремено народ који је највише страдао од њега, разним Бучама злочине које су сами организовали проглашавали за туђе, минирали гасоводе да би више и скупље продали своју робу, покушали да пониште културу земље која чини шестину територије света… Сада им је синула фантастично апсурдна мисао – да руског председника Владимира Путина оптуже за – хуманост. Путина би наиме, по одлуци Међународног кривичног суда, да ухапсе што је, како је наведено, противзаконито депортовао децу и незаконито пребацивао људе са територије Украјине у Руску Федерацију. Да појаснимо, ради се

Руски предсендик Влаидмир Путин посетио је Маријупољ у суботу, увече, саопштио је портпарол Кремља Дмитриј Песков, откривши детаље прве посете руског лидера Донбасу. Како је истакао, председников пут у Маријупољ није био раније планиран, као ни његова вожња улицама града. Пратње, скоро да и није било, а Путин је током вожње поштовао сва правила саобраћаја. Саобраћај, током посете председника, није био блокиран. Путин је чак стао на семафор и пропустио грађевинско возило да прође. Безбедност председника Русије Владимира Путина се увек поштује, истакао је портпарол Кремља, тако је било и током његове посете Маријупољу. „Што се тиче аутомобила, ви знате да га председник често вози, јер воли да вози“, истакао је он. ZA VIDEO KLIKNITE OVDE Јутрос је саопштено да је председник Русије председник Владимир Путин боравио у радној посети Мариjупољу. Како је саопштила прес служба Кремља, шеф државе је извршио инспекцију неколико објеката у

Русија мора да уради много тога за развој војске, за разлику од 2014. године сада поседује хиперсонично оружје, рекао је руски председник Владимир Путин у интервјуу телевизији "Русија 1". Новинар је питао шефа руске државе да ли је имало смисла започети специјалну војну операцију за заштиту становништва Донбаса још 2014. године. Путин је истакао да је то питање спремности Русије за озбиљније акције, него што је то било Кримско пролеће. Радило се о обезбеђивању хране, супституцији увоза, јачању финансијског система и развоју модерног наоружања. Председник је истакао да, упркос очекивањима противника, у Русији се ништа није урушило, финансијски систем функционише, банке повећавају своје могућности. Али, по његовом мишљењу, веома је тешко рећи шта би се догодило 2014. године. „Имамо много тога да урадимо, рецимо, за развој копнених снага“, рекао је он. "Тада нисмо имали хиперсонично оружје, али сада имамо! Да, ми

PA POMOGNETE RAD STRANICI KLIKNITE OVDE

Обрад Кесић: Клинтон није дозволио прекид бомбардовања током Васкрса 1999.