ЗЕМЉА СЕ НЕ ПРОДАЈЕ
“Деда је говорио да се земља не продаје, не ваља се. Ни кад је најгоре, кад не роди, кад се осуши, кад џабе леђа остављаш.
Земља није само пара што са ње узмеш, само рачун и папир.
Земља је да видиш одакле си, да узмеш у руке исти грумен што су ти и отац и деда кроз прсте просејали. Кад те мука притисне да одеш и извичеш се у њедра Богу, тамо где небо међи са травом, да олакшаш душу где те нико не чује, да земља све упије.
Да се испричаш у волан трактора, да се искалиш, да се вратиш кући бољи него што си отишао.
Земља је да имаш шта да покажеш детету, да га научиш да изброји дужи, да гледа у облаке хоће ли киша, да научи да изораним путем дође на своје. Да има где да види зеца, лисицу, чак и срну.
Да му у радничкој блузи донесеш напуштено гнездо фазана.
Земља је да се зна да си ту живео и био. Да се измориш па да гладан кренеш кући, тежак од умора, а некако лакши. Да не престаје капија на радост да се отвара. Да се звук не заборави, да те имају по чему познати кад кренеш кући.
Земља се не продаје, ни кад од ње остане само бусен, кол'ко за саксију, за под нокат.
Твоја је.
Земља се не продаје и не празни се тор, никад.
Кућа се не затире !”
Иако се површине под органском производњом у Србији повећавају, чине само 0,6 процената. У свету се органски производи гаје на око 1,5 одсто ораница. Домаћи произвођачи кажу да их прати много проблема. Површине под органском производњом у Србији повећане су у последњој деценији са 5.000 на 23.000 хектара. Истовремено, вредност извоза органских производа порасла је више од 15 пута. „Органских средстава за негу биљака нема толико и морамо да се оснажимо на начин како се органска производња негује кроз, рецимо, потапање коприве или других средстава које можемо наћи у околини. Да правимо своје глистњаке, да тиме хранимо биљку“, каже Катарина Милосављевић, органски произвођач са Ртња. Стефан Јовић, органски произвођач из Чуруга, каже да је највећи проблем што већина користи пестициде и хербициде и ради конвенционалну робу. Према његовим речима, веома је тешко направити органску парцелу, тешко је доћи до сировине и прерада је много скупља. „Мана је тржиште, јер су цене високе и онда људи и
Коментари
Постави коментар