ЗЕМЉА СЕ НЕ ПРОДАЈЕ “Деда је говорио да се земља не продаје, не ваља се. Ни кад је најгоре, кад не роди, кад се осуши, кад џабе леђа остављаш. Земља није само пара што са ње узмеш, само рачун и папир. Земља је да видиш одакле си, да узмеш у руке исти грумен што су ти и отац и деда кроз прсте просејали. Кад те мука притисне да одеш и извичеш се у њедра Богу, тамо где небо међи са травом, да олакшаш душу где те нико не чује, да земља све упије. Да се испричаш у волан трактора, да се искалиш, да се вратиш кући бољи него што си отишао. Земља је да имаш шта да покажеш детету, да га научиш да изброји дужи, да гледа у облаке хоће ли киша, да научи да изораним путем дође на своје. Да има где да види зеца, лисицу, чак и срну. Да му у радничкој блузи донесеш напуштено гнездо фазана. Земља је да се зна да си ту живео и био. Да се измориш па да гладан кренеш кући, тежак од умора, а некако лакши. Да не престаје капија на радост да се отвара. Да се звук не заборави, да те имају по