Авганистанци на Косову и Метохији који не испуњавају критеријуме за одлазак у САД биће транспортовани у треће земље, или ће им бити омогућен повратак у земљу порекла, саопштиле су власти у Приштини.
Више од 1.300 Авганистанаца смештено је на Косову од августа 2021, када је потписан споразум између Приштине и Вашингтона за њихово привремени боравак на 365 дана.
"Влада Сједињених Држава нас је уверила да ако Авганистанци у кампу 'Лија' не буду у стању да испуне критеријуме верификације, Сједињене Државе ће радити на идентификацији земаља које су спремне да их прихвате на основу преференција авганистанских грађана", саопштила је влада у Приштини.
Власти у Приштини такође објашњавају да ако било који грађанин Авганистана жели да се добровољно врати у Авганистан, САД ће помоћи у испуњавању таквог захтева, преноси РТС.
Према подацима косовске владе, 600 Авганистанаца је до сада отишло из кампа "Лија" у Сједињене Државе.
"Наши амерички партнери марљиво раде на испуњавању свих медицинских и безбедносних критеријума за мали број људи који су остали у овом кампу, у року од 365 дана за који смо се договорили", преносе медији на албанском наводе приштинских власти.
Америчке власти су саопштиле да неће дозволити свим избеглицама из Авганисатана, смештеним на Косову, да живот наставе у САД-у, због сумњи да има појединаца повезаних са талибанима.
Иако се површине под органском производњом у Србији повећавају, чине само 0,6 процената. У свету се органски производи гаје на око 1,5 одсто ораница. Домаћи произвођачи кажу да их прати много проблема. Површине под органском производњом у Србији повећане су у последњој деценији са 5.000 на 23.000 хектара. Истовремено, вредност извоза органских производа порасла је више од 15 пута. „Органских средстава за негу биљака нема толико и морамо да се оснажимо на начин како се органска производња негује кроз, рецимо, потапање коприве или других средстава које можемо наћи у околини. Да правимо своје глистњаке, да тиме хранимо биљку“, каже Катарина Милосављевић, органски произвођач са Ртња. Стефан Јовић, органски произвођач из Чуруга, каже да је највећи проблем што већина користи пестициде и хербициде и ради конвенционалну робу. Према његовим речима, веома је тешко направити органску парцелу, тешко је доћи до сировине и прерада је много скупља. „Мана је тржиште, јер су цене високе и онда људи и
Коментари
Постави коментар