недеља, 29. мај 2022.

Путин ствара геополитички пројекат који руши доминацију Америке и ЕУ

Идеја Владимира Путина о стварању „велике Евроазије“ је геополитички пројекат. То значи да ће Русија преоријентисати своје политичке и економске приоритете, а акценат ће бити на јачању сарадње са азијским земљама. То би могло да означи и крај англосаксонске хегемоније.
Формирање Великог евроазијског простора подржали су и чланови БРИКС –-а, конкретно Кина и Индија, као и низ других држава. Интересовање за ову иницијативу показују и Шангајска организација за сарадњу (ШОС), Асоцијација држава Југоисточне Азије и друге организације. „То је донекле повратак схватању Русије као државе која се налази на два континента. И сада постаје јасно да фокусирање само на Европу и само на Атлантик, на страну САД није сасвим исправно, јер од њих стално добијамо нешто налик непријатељству, и зато морамо размишљати о другој страни. Уосталом, Русија је огромна територија и налази се и иза Урала, у Азији. Имамо границе са тако огромном државом као што је Кина, такође са Казахстаном, са земљама централне Азије, а граничимо се и са САД... Дакле, потребно је развијати се уравнотежено, не напуштајући, ни европски правац, али је потребно направити баланс. Мислим да је Путин на то мислио када је говорио о овом пројекту ‘велике Евроазије’“, каже руски политиколог Јуриј Светов. Поједини московски експерти сматрају да би „велика Евроазија“ могла да постане успешнији пројекат од ЕУ и да би истовремено могао да уништи хегемонију САД и Европе. Светов објашњава да се Русија овим пројектом заправо не „супротставља“ Западу, већ „допуњује“ своју сарадњу са другим земљама. “То је оно о чему сам причао. Не можемо да стојимо само на једној нози, само на европској. Неопходно је чврсто стајати на две ноге, укључујући и азијску. Али питање уништења хегемоније стоји. Деструкција је, пре свега, осећај САД, НАТО и ЕУ да су незаменљиви, да су центар света. Сетимо се како је председник Реган говорио да су САД такав храм блиставе слободе на високој планини, према коме сви гледају и коме сви пружају руку. У том смислу, та хегемонија мора бити уништена“, сматра Светов. Евразијско партнерство јак подстицај за Русију Проширење партнерства у оквиру Евроазијске економске уније, коју чине Русија, Јерменија, Белорусија, Казахстан, Киргистан, започето још почетком двехиљадитих година, и није било повезано са политичком ситуацијом, већ са померањем центра економског развоја Азијско-пацифичког региона. Русија је развијала тај вектор, али се није „одрезала“ од западног света и његових високих технологија. Међутим, данас Русију желе да изгурају одатле, а у савременом свету то је нереално. Путин је нагласио да западне земље себи штете таквим покушајима, јер неће моћи да обуздају и ослабе државе уз помоћ санкција, било да се ради о Русији или Кини. Према његовим речима, у свету је све више земаља које желе и које ће водити независну политику и ниједан „светски жандарм“ не може да заустави тај природни глобални процес. Према његовим речима, у време када се „руше традиционалне трговинско-економске везе и логистички ланци“, од посебног је значаја руска иницијатива за формирање великог евроазијског партнерства. Интеграција земаља ЕАЕУ одвија се и у финансијском сектору. Пракса обрачуна у националним валутама се шири – достигла је 75 одсто. Разговара се о могућности преласка са СВИФТ система на директна плаћања између банака пријатељских земаља путем система Централне банке Руске Федерације. Светов, међутим, сматра да се пројекат „велике Евроазије“ неће брзо реализовати. „Морамо имати на уму мало другачији менталитет и владиних званичника и предузећа која раде у Азији, укључујући Кину. Они не журе, хоће све да извагају, процене, провере, па тек онда склапају договоре и уговоре, али они имају још једну важну страну - након што су склопе уговоре настоје и да их испуне. Никада не заборављају на свој профит и бенефиције, али им је, ипак, веома важна репутација поштеног, часног и добросавесног преговарача“. Светов очекује да ће прекретница бити отприлике средином 2030-тих година, када ће овај правац већ бити приметан, иако ће, можда, актуелни догађаји, сукоб у Украјини, претња САД по Кину, стварање нових разноврсних удружења у том региону од стране Американаца, попут АУКУС-а или Quad-а, помоћи да се ти планови убрзају. „Конкретне потезе председник мора да одреди, али колико сам разумео реч је о снабдевању Азије руским енергентима, можда руском храном и још неким руским робама. С друге стране, нама азијске колеге помажу да надокнадимо повлачење робе европских произвођача са руског тржишта“, наводи Светов. Према његовим речима, стварање „велике Евроазије“ даће нови импулс развоју Русије. „За Русију ће то значити да ће део наше територије који се налази иза Урала, односно азијски део земље, добити додатни подстицај за развој. На крају крајева, тамо имамо огромну количину минерала, ресурса који се могу искористити, укључујући хидроресурсе, али истовремено то је огромна територија која није довољно развијена и, генерално, слабо је насељена. Међу пројектима који се ту планирају су и они о којима је Сергеј Шојгу још пре сукоба у Украјини говорио, а тичу се изградње нових градова у Сибиру. Тако да мислим да Русија може да добије, понављам, додатни подстицај за развој азијског дела земље“, истиче експерт. За свет стварање „велике Евроазије“ значиће већу избалансираност. Уништавање америчке хегемоније, за разне, па и мале земље, значиће да ако Американци врше притисак могу нешто да одбију, а ако покушају да им одузму ресурсе – моћи ће да се обрате другим центрима моћи и другим добављачима, додао је Светов. Евроазијска унија - будућност која се рађа данас Московски професор и политиколог Василиј Белозјоров оцењује да је Путиново оживљавање „велике Евроазије“ геополитички пројекат, с обзиром да је Русија давно артикулисала потребу за сопственим цивилизацијским пројектом, заједно са другим земљама које стоје на сличном систему вредности. „Довољно је сетити се Путиновог чланка, старог више од 10 година, под називом ‘Евроазијска унија - будућност која се рађа данас’. Оно што се сада дешава, о чему говори шеф руске државе је то да се сада завршава период евроцентричног светског поретка, а светски поредак не може да се заснива само на признавању тих вредности, ​који води такозвани колективни Запад, а ако говоримо конкретно, онда земље англосаксонског света. Та политика, бројне жртве и агресија тих земаља је добро позната, јер након њиховог мешања у друштвени и политички од тих земаља понекад остају само рушевине. А сада, по свему судећи, тачка бифуркације, коју је свет прошао крајем фебруара ове године, иде још даље, и већ тај правац светског поретка, алтернативни Западу, почиње да се формира у виду таквог политичког евроазијског пројекта“, каже Белозјоров. То је потврда да у свету постоје и други центри моћи и да се формирају оне међународне институције које ће се градити на другим принципима - на принципу међусобног поштовања, као и разумевања да друштвена, политичка и културна структура земаља може бити различита и одређена вековним традицијама, каже Белозјоров. Тај процес се, додаје експерт, неће лако градити, јер многе земље имају нека противречја међу собом и те противречности се морају разрешити... Те противречности нису антагонистичке и те земље не захтевају једна од друге да се призна безусловна хегемонија једне од њих. „Друго, већ се формирају одређене међународне институције које сведоче о напретку ка овом евроазијском пројекту. Реч је о ШОС-у, о земљама БРИКС-а, које се већ излазе и ван граница Евроазије. Судећи по информацијама које дају званичници, то показује да постоји још земаља које желе да уђу у БРИКС и које желе да се обједине са ОДКБ-ом. Односно, процес је у току, друго је питање што неће бити брз“, каже Белозорјев. Експерт напомиње да ово сугерише да се Русија окреће ка Истоку и другим културама, да су земље попут Ирана, Кине њени геополитички партнери и савезници. „И Русија тражи подршку у њима, јер постоје елементи система основних вредности у којима се слажемо“, додао је он. Русија се данас налази на првој борбеној линији и потребна јој је подршка. „Агресију у виду рушења некаквих неугодних режима, обојених револуција... осећамо у непосредној близини, чак и из Москве. Стога је потребан такав, како се каже, јака залеђина Русији, која предњачи у борби против нацизма и фашизма“, закључио је Белозјоров.

Нема коментара:

Постави коментар