Постоје значајни елементи у говору Александра Вучића који указују да ће се наставити политика спољнополитичког континуитета. Србија ће остати на курсу сарадње са свим кључним актерима међународне политике било на западној било на источној страни, уз акценат на евроинтеграције у мери у којој то буде могуће, каже аналитичар Дејан Вук Станковић.
Програмски говор са којим је Александар Вучић закорачио у свој други председнички мандат а у којем је као приоритете маркирао - мир, стабилност, независност у одлучивању, слободу Србије, сигурност, здравље, Европу и рад - важан је орјентир ослобођен спољнополитичких догми, указује политички аналитичар Дејан Вук Станковић.
„Председник је најавио политику сарадње са свим значајним силама. Акценат је на европским интеграцијама али и партнерским односима са Русијом и Кином. Све то указује да нема икаквих изненађења у спољној политици - што у приступу што у садржају те политике. Нема санкција, заокрета, или прихватања било чега што би угрозило наше партнерске односе са Руском Федерацијом“, каже Станковић уз опаску да је говор звучао са становишта праваца политике коју ће Вучић водити сасвим реалистично.
Еврореализам уместо евроентузијазма
Полажући заклетву за други председнички мандат на Мирослављевом јеванђељу и Уставу Републике Србије, председник Александар Вучић је исцртао смернице за спољнополитичко и унутарполитичко деловање Владе, фокусирајући пажњу на кључним ставкама - Косову и Метохији, ЕУ, региону и економији. У преломним временима, истакао је председник, не постоји циљ који је захтевнији, али и часнији - да Србија настави путем у будућност, какву је одавно заслужила.
Коментаришући Вучићеве речи да ЕУ не сме да буде синтагма поштапалица, због трговинске размене, инвестиција јер Србија жели да припада том типу друштва, Станковић запажа да је велики евроентузијазам уступио место еврореализму.
Не у НАТО је политика већинске Србије
Метафора да Србија није лак плен као што је била 1999, коју је председник употребио у контексту војне неутралности, у функцији је обећања да ће Србија наставити са јачањем војске у мери у којој је то могуће са становишта економских ресурса ове земље.
„Србија је дошла до максимума сарадње са НАТО, мимо чланства. Не постоји политичка одлука да Србија буде члан и таква одлука нити је донета нити ће се доносити. То је политика већинске Србије“.
Приоритет у стратегији
Када је реч о јачању Војске то је, оцењује наш саговорник, приоритет у стратегији, приоритет који узима у обзир безбедносне ризике који се повећавају самом околношћу да на територији Европе постоји један оружани сукоб и да у региону нису решена питања као Косово и Босна.
„Чим та питања државног и националног карактера нису трајно решена онда је обим безбедносног ризика већи. У том контексту је разумљиво инсистирање на јачању војске где је и РФ значајан партнер„.
Нема признања независности Косова и Метохије
Друга важна порука Вучићевог говора тиче се питања Косова и Метохије, које ће, повезано са украјинском кризом, како је навео председник, бити још теже за решавање, те захтева трагање за компромисима. По мишљењу нашег саговорника јасно је да нема ништа од признања независности јужне покрајине а помињање компромиса, сматра, треба читати у контексту разговора.
„Компромис би се односио на разговоре који би резултирали спречавањем конфликта и решавањем свакодневних животних питања уз могућност да се односи даље надограђују у оквиру иницијативе Отворени Балкан“.
Регионална политика - не ривали, већ партнери
Регионална политика којој је Вучић посветио део говора биће, каже Станковић, орјентисана на афирмацију и заштиту националног интереса Србије и националних политички и пре свега културних права Срба који живе ван Србије.
„Наравно друге државе и народи неће бити посматрани примарно као ривали или супарници већ као потенцијални партнери с тим што је фокус на националним интересима без заношења око неких наднационалних интеграција. То показује да ћемо ми бити спремни да бранимо своје интересе онда када уочимо да су они угрожени“.
Коментари
Постави коментар