Срамни британски сценарио виђен је и у Паризу

Изговори и разлози организатора финала Лиге шампиона, које је политичком одлуком УЕФА пребачено из Санкт Петербурга у Париз, падају у воду сваким сведочењем навијача који су били на мети тортуре у „граду светлости“, што је подсетило и на трагедију која се догодила на стадиону Хилсбороу у Енглеској 1989. године. Навијач Ливерпула Ден Кеј имао је довољно среће да избегне сузавац и батине на стадиону "Француска" и уђе на своје место. За Ливерпул Ехо говорио је о свему што се догодило у Паризу уочи почетка финала Лиге шампиона и зашто због тога навијачи треба да се уједине и не дозволе да се нешто слично догоди поново. „Био сам на стадиону ‘Француска’ у суботу, са картом купљеном преко клуба, али заправо уз много среће. Успео сам да на крају уђем на стадион и био сам у могућности да гледам утакмицу (или бар да покушам да гледам ако узмемо у обзир ментално стање у коме сам био после свега). На крају, морам да кажем уз још више среће него што сам имао при уласку на стадион, успео сам безбедно да изађем напоље и да се из Париза вратим кући на време за параду. Целог живота навијам за Ливерпул. Пратим клуб на гостовањима у Енглеској и Европи више од 30 година и морам да кажем да ми је ово било далеко најгоре искуство као некога ко је фудбалски навијач и навело ме је да се запитам да ли више желим да будем део свега овога. И јасно ми је, из разговора са пријатељима и онога што читам по друштвеним мрежама, да је много оних који се осећају исто.

Два су разлога за то. Чак и ми који смо успели да прођемо без последица, видели смо друге људе који су били потресени, уплашени и заиста истински истраумирани. А на то се наслонило и бесрамно сваљивање кривице за фијаско на навијаче. Они који су били плаћени да се постарају да све протекне без проблема, за хаос који је настао окривили су навијаче. И то тако неодољиво подсећа на трагедију од пре 30 година. Тада сам имао 11 година и још ме нису водили на гостовања и тако и нисам био на Хилсбороу тог трагичног дана, али одрастао сам са свешћу о томе да је трагично погинуло 97 људи, да су стотине и хиљаде трајно траумирани и да се од првог момента радило на томе да се системски заташка одговорност полиције за смрти људи и трајна оштећења свих који су томе сведочили и који су некога изгубили. То што смо истог момента на великим екранима на стадиону могли да видимо да је УЕФА кашњење утакмице објаснила касним доласком навијача одмах је подсетило на лажни наратив полиције Јужног Јоркшира и Западног Мидленда. Уследио је додатни спин и обавештење да навијачи покушавају да уђу на стадиона са лажним улазницама. И то се догодило чим су схватили да имају проблем, а навијачи су испред стадиона били и по четири сата пред почетак утакмице. И то ми заиста слама срце Касно у суботу увече, француска полиција је објавила да је око 40.000 „британских“ навијача покушало да уђе на стадион – то само додатно показује како власти покушавају да заташкају своју неспособност. Једина разлика између 1989. и овога у недељу је то што су они који су се нашли у застрашујућим и ситуацијама које им потенцијално угрожавају животе „наоружани“ мобилним телефонима и све могу да документују како не би дозволили заташкавање. Срећом, ту су и неутрални новинари, званичници који свој посао раде на прави начин, играчи Ливерпула бивши и садашњи са својим породицама па чак и један високи званичник клуба – Мајк Гордон – који је сам сведочио свему што се догодило“, поручио је Кеј у само малом делу свог опширног излагања Његово излагање настављено је даље у смислу да нико никада више не сме да окриви навијаче за своју неспособност и да навијачи, свих боја и клубова, морају да се боре за истину. Кеј је посведочио да су и навијачи Реала имали исте проблеме као и навијачи Ливерпула те да нису тачни наводи да нико од присталица шпанског клуба није имао проблем да уђе на трибине. Додао је и да су бројни локалци покушали да уђу на стадион, али најважније – да су се на истим мукама и са истим нападима по изласку са стадиона суочиле присталице оба тима која су се претходно борила на терену