Министарство унутрашњих послова саопштило да се мења радно време шалтера за издавање личних докумената због повећаног интересовања грађана.
Како се наводи у саопштењу, због повећаног интересовања грађана за издавање личних докумената – пасоша, личних карата и возачких дозвола пред сезону летњих годишњих одмора, а по наређењу министра унутрашњих послова Александра Вулина, уводи се рад шалтера и недељом.
Такође, од сутра, 1. јуна, биће продужено радно време шалтера радним данима и суботом у седиштима свих полицијских управа на територији Србије, а у Београду у свим полицијским станицама и одељењима.
"Понављамо да од 29. маја, недељом од 8 до 15 часова, грађани могу заказати свој термин електронским путем или личним доласком, али и извадити лична документа у ПС Нови Београд, СИВ-3 у Улици Омладинских бригада бр. 1 и Полицијској управи у Новом Саду у Булевару ослобођења бр. 143. Недељом раде и шалтери у седишту Управе за управне послове ПУ за град Београд у Љермонтовљевој улици 12а", навели су из МУП-а.
Грађани ће од 5. јуна 2022. године и недељом од 7.30 до 15.30 часова моћи да поднесу захтев за издавање докумената у Полицијској управи у Нишу, у МК Филип Кљајић, Улица војводе Танкосића бр. 9а, и у Полицијској управи у Крагујевцу, на Тргу слободе бр. 3.
Омогућено је и више термина за електронско заказивање и подношење захтева за издавање личних докумената и то у полицијским управама и станицама у Крагујевцу, Нишу, Смедереву, Шапцу, Врању, Јагодини, Зрењанину и Панчеву.
Министарство унутрашњих послова ће, баш као и до сада, на дневном нивоу пратити потребе грађана и на основу броја захтева реаговати правовремено и предузимати одговарајуће мере како би наши грађани у што бржем року извадили нова лична документа.
Иако се површине под органском производњом у Србији повећавају, чине само 0,6 процената. У свету се органски производи гаје на око 1,5 одсто ораница. Домаћи произвођачи кажу да их прати много проблема. Површине под органском производњом у Србији повећане су у последњој деценији са 5.000 на 23.000 хектара. Истовремено, вредност извоза органских производа порасла је више од 15 пута. „Органских средстава за негу биљака нема толико и морамо да се оснажимо на начин како се органска производња негује кроз, рецимо, потапање коприве или других средстава које можемо наћи у околини. Да правимо своје глистњаке, да тиме хранимо биљку“, каже Катарина Милосављевић, органски произвођач са Ртња. Стефан Јовић, органски произвођач из Чуруга, каже да је највећи проблем што већина користи пестициде и хербициде и ради конвенционалну робу. Према његовим речима, веома је тешко направити органску парцелу, тешко је доћи до сировине и прерада је много скупља. „Мана је тржиште, јер су цене високе и онда људи и
Коментари
Постави коментар