Портпарол Министарства иностраних послова Русије Марија Захарова изјавила је да Сједињене Америчке Државе саме провоцирају прехрамбену кризу у Украјини, као и да Русија свакодневно отвара нове коридоре за стране бродове, али кијевске власти, фактички, држе као таоце њихове посаде.
Раније је амерички председник Џозеф Бајден изјавио да Сједињене Америчке Државе са савезницима траже могућност да украјинску пшеницу врате на светско тржиште како би спустили цене те житарице.
„Изјава америчког председника Џозефа Бајдена од 10. маја да је неопходно наћи могућност да се из Украјине извезе 20 милиона тона жита поклопила се са потписивањем Закона о украјинском 'зајму и најму'. Произилази да ће Кијев оружје платити пшеницом. Заправо, Американци сами провоцирају прехрамбену кризу у Украјини, лишавајући је залиха жита“, објаснила је она.
Према њеним речима, САД и ЕУ намеравају да у току 2,5 месеца извезу из Украјине 20 милиона тона жита наводно ради пребацивања у афричке земље и државе Блиског истока у циљу спречавања прехрамбене кризе.
„Међутим, у стварности се жито транспортује до европских складишта. Организоване су железничке, копнене и речне маршруте за његово достављање до крајњих одредишта у Немачкој, Пољској, Литванији, Румунијии Бугарској“, истакла је она.
С друге стране, како је оценила, Русија и даље остаје одговорни учесник на светском прехрамбеном тржишту.
Русија отвара коридоре за стране бродове, али Кијев држи као таоце њихове посаде
Захарова се осврнула и на саопштења Запада о блокади страних бродова која су, како је рекла неоснована, јер Русија свакодневно отвара коридоре, али кијевске власти одбијају да сарађују, држећи, фактички, њихове посаде као таоце.
„Што се тиче јучерашњих изјава званичних представника страних држава да је руска војска блокирала стране бродове у акваторији Црног и Аовског мора, они немају везе са стварношћу. Лука у Маријупољу поново ради након што су припадници војних снага Русије и Доњецке Народне Републике успоставили контролу над њима, одблокиран је пловни пут и створени су услови за излазак бродова из луке“, наводи се у саопштењу Захарове.
Она је додала да руске оружане снаге свакодневно од 08.00 до 19.00 часова отварају два морска хуманитарна коридора.
„Истовремено, кијевске власти одбијају да сарађују са представницима страних држава и компанија сувласника у циљу омогућавања безбедног изласка блокираних бродова, држећи њихове посаде, фактички, као таоце“, истакла је она.
Пун сјај западне „диктатуре либерализма“
Захарова је прокоментарисала и захтев америчких амбасадора у иностранству о блокади рада руских медија, назвавши га „диктатуром либерализма“.
„Амерички амбасадори у иностранству имају нову забаву – хистерично захтевају од држава да блокирају рад руских медија. То је диктатура либерализма у пуном сјају“, написала је она.
Према ранијем саопштењу Кремља, председник Русије Владимир Путин разговарао је телефоном са аустријским канцеларом Карлом Нехамером и том приликом поручио да би Кијев требало што пре да разминира луке како би омогућио слободни пролаз бродова
Специјална војна операција у Украјини
Руски председник Владимир Путин је 24. фебруара објавио о почетку војне операције демилитаризације Украјине. Он је у обраћању суграђанима рекао да околности „захтевају одлучну и хитну акцију“, пошто су се републике Донбаса обратиле Москви за помоћ.
Као одговор на руску специјалну војну операцију у Украјини, западне земље почеле су да уводе нове антируске санкције. Портпарол Кремља Дмитриј Песков приметио је да су то веома озбиљна ограничења, али се Русија за њих унапред припремала. Са своје стране, шеф руске дипломатије Сергеј Лавров изјавио је да су стране компаније које одбијају да послују са Русијом то учиниле под огромним притиском, али да ће Русија решити све проблеме са економијом које јој Запад ствара.
Иако се површине под органском производњом у Србији повећавају, чине само 0,6 процената. У свету се органски производи гаје на око 1,5 одсто ораница. Домаћи произвођачи кажу да их прати много проблема. Површине под органском производњом у Србији повећане су у последњој деценији са 5.000 на 23.000 хектара. Истовремено, вредност извоза органских производа порасла је више од 15 пута. „Органских средстава за негу биљака нема толико и морамо да се оснажимо на начин како се органска производња негује кроз, рецимо, потапање коприве или других средстава које можемо наћи у околини. Да правимо своје глистњаке, да тиме хранимо биљку“, каже Катарина Милосављевић, органски произвођач са Ртња. Стефан Јовић, органски произвођач из Чуруга, каже да је највећи проблем што већина користи пестициде и хербициде и ради конвенционалну робу. Према његовим речима, веома је тешко направити органску парцелу, тешко је доћи до сировине и прерада је много скупља. „Мана је тржиште, јер су цене високе и онда људи и
Коментари
Постави коментар