петак, 27. мај 2022.

Шта би могла да добије Српска православна црква после договора са Македонцима

Српска патријаршија у будућим преговорима о коначном статусу аутокефалне Македонске православне цркве - Охридске архиепископије требало би да добије најмање једну епархију за Србе, односно своје вернике у Северној Македонији.
Уз то, два или три средњовековна манастира на тлу данашње Северне Македоније требало би да добију статус "ставропигијалних". То значи да би били изузети из епархија МПЦ - АЕ, на чијем простору се налазе, а њима би управљао директно - српски патријарх. Овакву преговарачку платформу Српске патријаршије заступа професор Правног факултета у Крагујевцу Зоран Чворовић, уочи дијалога који ће двојица црквених поглавара - патријарх Порфирије и архиепископ Стефан, заједно са синодима СПЦ и МПЦ, отворити на тему нерешених административних питања, који ће претходити формалном проглашењу аутокефалности православне цркве у Македонији. Још од прве најаве да ће из београдске патријаршије кренути глас о признавању МПЦ, незванично се говори и о потреби да се заштите интереси Срба и верника СПЦ, и то кроз неки вид будућег присуства СПЦ на територији јужног суседа. Оснивање епархије СПЦ у Северној Македонији, како објашњавају познаваоци црквеног права и међуцрквених односа, не би био никакав преседан или нетипичан уступак. На исти начин, СПЦ је присутна у Румунији, где постоји њена Епархија темишварска, иако Румунска православна црква има пуну самосталност. Такође, и патријаршија из Букурешта у Србији има своју епископију "Дакија феликс", чије је административно седиште у Вршцу. СПЦ је, у нешто другачијој форми, присутна и на подручју Руске православне цркве, будући да у Москви делује Подворје СПЦ, које чини целину са Храмом Светих апостола Петра и Павла, у коме се редовно одржавају богослужења. Идентично Подворје Московска патријаршија има у Београду, на Ташмајдану. "Оснивањем епархије СПЦ у Македонији Срби из ове државе добили би могућност да верске потребе задовољавају у матичној цркви. То би пуно значило на пољу њихове духовности, али и културе и просвете. Македонска црква тиме би изразила захвалност СПЦ на благонаклоном ставу и прихватању њихове самосталности", каже саговорник "Новости" из СПЦ. Срби из Северне Македоније унапред се радују оваквом следу догађаја, али и опомињу да је крајње време да у пуној мери остваре права која им припадају. Председник Демократске партије Срба и посланик у Собрању Иван Стоилковић истиче да је Српска црква, проглашавајући аутокефалност МПЦ без икаквих услова, посебно по питању имена, показала да се ни на који начин не убраја у уништитеље македонског народа и државе, већ напротив.Незаобилазна тема, како пишу "Новости", будућих разговора између СПЦ и МПЦ биће и начин интеграције Православне охридске архиепископије, која је под архиепископом Јованом (Вранишковским) уз небројене муке од 2005. године деловала по окриљем СПЦ, као једина канонска православна црква у Македонији. То ће подразумевати укључивање њених епархија, владика и клира у нову аутокефалну цркву, уз посебну бригу за вернике, који су током две деценије често били на мети прогона и дискриминације. Српске светиње у Северној Македонији У Северној Македонији сачувано је око 50 српских средњовековних задужбина ктитора из династије Немањића, као и других обласних велможа. Процењује се да је број светиња у овој земљи био око 800, али је већина страдала током протеклих векова. Најпознатије су задужбина краља Милутина у Старом Нагоричину, Матејче, чији је ктитор цар Урош, Лесново, Црква у Љуботену..

Нема коментара:

Постави коментар