Српски члан Председништва Босне и Херцеговине Милорад Додик истакао је да је река Дрина зелена гробница за више од 6.000 невиних Срба који су страдали у њеним водама бежећи од усташа у Милошевићима и Старом Броду 1942. године.
„Деценијама је скривана истина о овом страшном злочину, а то скривање и ћутање је поновни злочин и поновно убијање српских жртава. Зато ово место страдања - Стари Брод - мора бити и остати место нашег окупљања и саборности у знак поштовања према 6.000 Срба, а посебно према храбрим и пркосним српским девојкама, њих више од 320, које су бежећи пред усташком камом загрљене скочиле у хладну Дрину“, нагласио је Додик.
Поводом обележавања 80 година од монструозног злочина над 6.000 Срба у Старом Броду, Додик је изјавио Срни да српски народ не сме никада заборавити ове невине жртве и чињеницу да је некима од њих река Дрина била спас и уточиште од усташа који су брутално убијали, мучили, силовали, палили, бацали у Дрину све што им се нашло на путу, па чак и мајке са децом у наручју.
„Не смемо дозволити да поново заћутимо о нашим жртвама, јер ће потомци убица проговорити уместо нас и наших убијених предака и мењати историју, лажирати чињенице. Српске жртве у Старом Броду, њих 6.000, више се не могу сакрити, истина о њиховом страдању је изашла на видело и наша морална и света дужност и обавеза јесте да их сачувамо од заборава, као и њихову голготу коју су прошли до смртног часа“, нагласио је Додик.
Он је нагласио да су Срби кроз векове прошли страшну голготу, а најстрашнија их је задесила у 20. веку за који се може рећи да је страдалнички по српски народ.
„На нама је да чинимо оно што можемо и морамо - да негујемо културу сећања на све српске жртве и да чувамо Републику Српску која је гарант опстанка српског народа. Док имамо своју Српску, биће и нас, наших предака и наших потомака“, поручио је Додик.
Током офанзиве усташке легије Јуре Францетића мучки је убијено више од 6.000 Срба са подручја Сарајева, Сокоца, Олова, Кладња, Рогатице, Хан Пијеска и Вишеграда, који су покушали да пређу реку Дрину и потраже спас у Србији.
Најмасовније убијање је извршено 22. марта 1942. године, на православни празник Младенци, али су убијања трајала и до почетка маја.
У Старом Броду је у септембру 2019. године освештан Спомен-музеј старобродским жртвама у оквиру обележавања 77 година од страдања више од 6.000 Срба Сарајевско-романијске регије.
У Спомен-музеју постављено је 27 скулптура са 39 ликова који симболизују збег и улазак српских мајки са децом у наручју у набујалу Дрину, пренела је РТРС.
Иако се површине под органском производњом у Србији повећавају, чине само 0,6 процената. У свету се органски производи гаје на око 1,5 одсто ораница. Домаћи произвођачи кажу да их прати много проблема. Површине под органском производњом у Србији повећане су у последњој деценији са 5.000 на 23.000 хектара. Истовремено, вредност извоза органских производа порасла је више од 15 пута. „Органских средстава за негу биљака нема толико и морамо да се оснажимо на начин како се органска производња негује кроз, рецимо, потапање коприве или других средстава које можемо наћи у околини. Да правимо своје глистњаке, да тиме хранимо биљку“, каже Катарина Милосављевић, органски произвођач са Ртња. Стефан Јовић, органски произвођач из Чуруга, каже да је највећи проблем што већина користи пестициде и хербициде и ради конвенционалну робу. Према његовим речима, веома је тешко направити органску парцелу, тешко је доћи до сировине и прерада је много скупља. „Мана је тржиште, јер су цене високе и онда људи и
Коментари
Постави коментар