BEOGRAD – Srpska pravoslavna crkva i vernici danas obeležavaju Svetog apostola Tomu, dan koji je u narodu poznatiji kao Tomindan.
Toma je bio jedan od dvanaestorice Hristovih apostola. Sveti Toma je širio hrišćanstvo najpre u Palestini, potom u Persiji i Indiji, gde je i usmrćen kopljima. Mošti su mu u 4. veku prenete u grad Edesu, a potom u Carigrad.
Kao esnafsku slavu, Svetog Tomu obeležavaju drvodelje, bačvari, kolari, stolari, užari, dunđeri, bunardžije, kaldrmdžije i zidari.
On je zaštitnik stolara jer je i sam bio drvodelja, a predanje kaže da je jednom pred njega izašao đavo u obliku lepe devojke, koja ga je iskušavala. Sveti Toma se zagledao u nju, udario sečivom u kamen i otupio svoju sekiru. Zbog toga se toliko naljutio da je iz oblaka izazvao nezapamćenu kišu i njome utopio đavola. Stolari, drvodelje i zidari na današnji dan ne rade ništa jer je za njih danas veliki praznik.
U nekim krajevima Srbije veruje se da ovaj svetitelj štiti domaćinstvo od vukova. Srbi veruju i da je Sveti Toma od oblaka oduzeo pečat zahvaljujući kojem narodu donosi kišu kao blagodet, a ne oluje koje uništavaju sve pred sobom. Srbi veruju i da bi Sveti Toma, kad bi se naljutio, zemaljskom svetu mogao da donese i drugi potop, ali u tome ga koči Presveta Marija, koja ga nadgleda.
Na Tomindan koji nije crveno slovo se obično nikud ne ide i postoji izreka “Sveti Toma, sedi doma”
Dok se u nedelju po Uskrsu slavi događaj vezan za “neverovanje” Tomino, današnji dan je posvećen samom apostolu. Njegovom sumnjom u vaskrsenje Hrista (neverni Toma), dobijena je potvrda najčudesnijeg događaja u hrišćanstvu.
Иако се површине под органском производњом у Србији повећавају, чине само 0,6 процената. У свету се органски производи гаје на око 1,5 одсто ораница. Домаћи произвођачи кажу да их прати много проблема. Површине под органском производњом у Србији повећане су у последњој деценији са 5.000 на 23.000 хектара. Истовремено, вредност извоза органских производа порасла је више од 15 пута. „Органских средстава за негу биљака нема толико и морамо да се оснажимо на начин како се органска производња негује кроз, рецимо, потапање коприве или других средстава које можемо наћи у околини. Да правимо своје глистњаке, да тиме хранимо биљку“, каже Катарина Милосављевић, органски произвођач са Ртња. Стефан Јовић, органски произвођач из Чуруга, каже да је највећи проблем што већина користи пестициде и хербициде и ради конвенционалну робу. Према његовим речима, веома је тешко направити органску парцелу, тешко је доћи до сировине и прерада је много скупља. „Мана је тржиште, јер су цене високе и онда људи и
Коментари
Постави коментар