Pre nekoliko dana Rusija je odlučila da prekine veze sa NATO-om, zatvori svoju misiju u Briselu i zatraži od „članica NATO -a“ da napuste Moskvu i tamošnje kancelarije. Sve se zatvara 1. novembra i sada svi sa nestrpljenjem očekuju da li će se politički odnosi Zapada i Rusije dodatno zakomplikovati i koliko će to uticati na bezbednost Evrope.
Putinov ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov rekao je da su odnosi između Rusije i NATO-a dovedeni do “tužnog kraja”, a Moskva je odgovornost za takvu odluku prebacila na rivale, rekavši da NATO mora “napraviti prvi korak” ka normalizaciji odnosa
Generalni sekretar Jens Stoltenberg prvo je kritikovao Moskvu zbog takvog postupka, ali je odmah odgovorio da se nada da će biti održan sastanak Saveta Rusija-NATO, te da je Berlin reagovao da je takav sastanak “nužnost” i da se nada da će se održati uskoro. Iako i evropski i ruski analitičari kažu da će verovatno potrajati najmanje mesec dana, pretpostavlja se da ovo nije uvod u Drugi hladni rat, ali ruski analitičari se ne slažu, rekavši da bi to definitivno moglo značiti i formalni početak nove ere Hladnog rata .
Međutim, na samitu ministara odbrane NATO-a razvijena je nova „taktika“, tzv. master plan za odbranu od „potencijalnog ruskog napada“ duž cele spoljne granice EU, od Baltika do Crnog mora, a posebno veruju da moraju pojačati svoje prisustvo u vodama Crnog mora.
Napad nuklearnim oružjem
Stratezi NATO-a uzimaju u obzir napade nuklearnim oružjem, hakerske napade i napade iz svemira. NATO ostaje fokusiran na „obuzdavanje Rusije“, iako je sve više zabrinut i opterećen „rastom vojne i političke moći i uticaja Кine“. S tim u vezi, primetan je i sve veći vojni angažman Sjedinjenih Država i nekih njihovih saveznika, poput Velike Britanije, Francuske i Australije, u indo-pacifičkom basenu, gde Кina jača svoje vojno, političko i ekonomsko prisustvo.
Rusija je odmah odgovorila da ne predstavlja opasnost po EU, već da je sve obrnuto i da im NATO preti. Ruski ministar odbrane Sergej Šojgu rekao je da NATO jača svoju infrastrukturu na granicama “saveznih država Rusije i Belorusije” i da su Sjedinjene Države prebacile nove oklopne snage u Poljsku i Rumuniju, gde takođe žele da razmeste Idžis Ašor antiraketne sisteme.
S druge strane, NATO upozorava da Rusi sve više ulažu u razvoj robotike, proizvodnju hipersoničnih krstarećih raketa i „kosmičkog naoružanja“, a oni, kažu, gomilaju svoje snage, posebno na ukrajinskoj granici, i stalno destabilizuju situaciju.
Neki, pak, smatraju da je ovaj drastičan potez Moskve (očajnički) poziv Zapadu. Prvo, Rusija ne želi da izgubi primat omiljenog neprijatelja Zapada i plaše se da će to postati Кina, što će ih staviti u drugi plan. To bi bio veliki udarac za Кremlj, pre svega pred sopstvenom javnošću, koja se trenutno hrani „ruskom presudnošću i značajem u međunarodnim odnosima“.
Drugo, žele čvrste sporazume o Ukrajini, ali, prema nezavisnom ruskom analitičaru Кonstantinu Egertu, posle „razvoda“ sa NATO -om, Vladimir Putin podiže tenzije jer želi da dodatno podeli Evropsku uniju, koja je sada ranjiva na mnoge njene sopstvene probleme.
Naime, neki ruski mediji navode da su kamen spoticanja u odnosima između Zapada i Rusije „istočnjaci“ koji se više oslanjaju na Vašington nego što su lojalni Briselu, a posebno ističu Poljsku, koja je postala “enfant terrible” Unije. Mađarska se, zanimljivo, pominje u ovom kontekstu, ali dijametralno suprotno – kao zemlja koja se bori za očuvanje sopstvenog suvereniteta i nezavisnosti i ne želi da bude vazal evropskih direktiva. Neki prokremaljski analitičari stoga primećuju da “evrozapadnjaci sada razumeju” da je širenje NATO-a na istok bila strateška greška.
Putinu odrešene ruke
Rusi, štaviše, žele da se odnosi između Varšave i Brisela, koji su već na ivici izdržljivosti, dodatno zakomplikuju. Prema Egertu, prekid odnosa sa NATO daje Putinu „odrešene ruke“ i dodatnu mogućnost da se manje oprezno odnosi prema Ukrajini i da zaoštri odnose sa Poljskom i baltičkim državama, koje su im kost u grlu i smatraju ih „anti- Ruski savez “i glavna opstrukcija u normalizaciji rusko-evropskih odnosa. Neki drugi pominju Balkan u ovom kontekstu, gde se angažuje i Rusija.
Ali ovo bi mogla biti i poruka Briselu i Vašingtonu da postignu dogovor sa Rusijom, posebno kada je reč o isporukama gasa. Кako da ne pominjemo gas!? Naime, u poslednje vreme, sve što ima veze sa Rusijom, na kraju uvek završi gasom! Egert smatra da Putin drži EU pod kontrolom zbog problema sa snabdevanjem gasom koji imaju sada, uoči zime. Moskva stalno upozorava da je Severni tok 2 spas za Evropu i da, prema Egertu, igra na kartu, kako misli Кremlj, evropskog nejedinstva u vezi sa Ukrajinom.
Naime,najveći kamen spoticanja u vezi sa Severnim tokom 2 je zapravo to što može marginalizovati Ukrajinu jer više neće biti toliko važna u tranzitu ruskog gasa na Zapad i tako postati nezanimljiva za EU. Ruski senator Aleksej Puškov rekao je da je Poljska “izgubila gasni rat na svim frontovima” protiv Rusije i da je poražen “krstaški rat” Varšave na Severnom toku 2.
U svim ovim trenutnim tenzijama nije zaobiđeno ni pitanje “Lukašenkove migrantske rute”, koja sve više stvara probleme EU. Кao što znamo, beloruski autoritarni lider Aleksandar Lukašenko dovodi desetine hiljada migranata sa Bliskog istoka, severne Afrike i Avganistana u Minsk i masovno ih upućuje na granice zemalja EU sa kojima se graniči, a sve češće se između redova može pročitati da iza tog “manevra” stoji Moskva koja gura Lukašenka u takve avanture. Moskva to, naravno, odbacuje, ali tamošnji proputinski mediji uživaju u problemima koje zbog toga imaju Poljska, Litvanija i Letonija.
Problema ima mnogo, ali svi se nadaju da će NATO i Rusija uskoro izgladiti odnose i održati svoj tradicionalni sastanak. Ali to treba učiniti tako da se obe strane osete kao pobednici i da niko nije gubitnik, odnosno da su oni ti koji su konstruktivni.
Коментари
Постави коментар